Скупштина Црне Горе усвојила је почетком јула 2025. године сет амандмана на Пословник о раду, представљен као највеће структурно унапређење законодавне процедуре у посљедњих десет година. Промјене обухватају нова правила о времену расправе, обавезне рокове за разматрање амандмана, укидање посебне ургентне процедуре без претходне сагласности квалификоване већине, те увођење електронског гласачког система са видљивим архивом.

Иницијативу за измјену Пословника покренула је коалиција владајућих странака, уз подршку дијела опозиције, а измјене су прошле у другом читању са 46 гласова за, 22 против и девет уздржаних посланика. Предлагачи тврде да ће нова правила смањити злоупотребу хитних процедура и продужену опструкцију, чиме ће повећати предвидивост законодавног ритма.

Кључне новине у Пословнику

Анализом текста усвојених амандмана издвајамо неколико тематских скупина промјена:

Рационализација времена расправе. Нова правила ограничавају вријеме расправе по посланику на 20 минута у начелу, уз могућност продужења на захтјев клуба. Уводи се концепт „блок-расправе" при којој позиција и опозиција добијају унапријед одређене временске блокове, а предсједник скупштине добија већа овлашћења за управљање временом сједнице.

Обавезни рокови за амандмане. Амандмани на законске приједлоге морају бити поднесени 72 сата прије гласања (раније 24 сата), чиме се омогућава квалитетнија анализа. Парламентарни секретаријат добија обавезу да у року од 24 сата изради правно мишљење о сваком амандману.

Реформа хитне процедуре. Хитна процедура, која је у претходном периоду коришћена за скоро трећину закона, сада захтијева образложење и сагласност двије трећине чланова Одбора за законодавство. Ово је у складу са препорукама Венецијанске комисије из 2023. године.

Електронски архив и транспарентност. Сва гласања ће убудуће бити доступна у реалном времену путем онлајн платформе, укључујући поименично гласање за свако изгласавање. Нови систем биомјетријске идентификације замјењује стари тастер-систем, код којег је постојала могућност „гласања у одсуству".

„Ово је реформа коју грађани нису тражили, али коју је систем одавно потребовао. Питање је да ли ће нова правила бити доследно примјењивана или ће опет бити предмет политичких нагодби."

— Проф. др Душан Марковић, Правни факултет Универзитета Црне Горе

Реакције политичких актера

Реакције у парламенту и јавности биле су, очекивано, подијељене. Коалициони партнери наглашавају да реформа доприноси европским стандардима парламентаризма, посебно у контексту активних преговора о чланству у ЕУ. „Ово је конкретан одговор на вишегодишње примједбе Европске комисије о ефикасности законодавног процеса у Cr‌ној Гори", изјавио је предсједник скупштинске Комисије за европске послове.

Дио опозиције, иако је гласао за неке амандмане, изразио је резерву у погледу механизама надзора над провођењем нових правила. Критике се фокусирају на недостатак независног надзорног тијела и на то да ли ће политичка воља бити довољна за промјену устаљених образаца понашања у скупштинској сали.

Поређење са регионом

У контексту западно-балканске регионалне компаративне анализе, реформа пословника у Подгорици представља умјерен, али смислен корак. Словенија и Хрватска већ имају ригидне процедуралне системе с обавезним парламентарним рочиштима за разматрање стратешких законских приједлога. Сусједна Србија је 2022. увела сличне мјере ограничења хитне процедуре, мада процјене о ефектима остају мијешане.

Контекст реформи: Препоруке ЕК 2024/2025

У посљедњем Извјештају о напретку Европске комисије за Црну Гору, изречена је примједба да „у пословнику скупштине недостају механизми за спречавање злоупотребе процедуралних алата у политичке сврхе". Усвојени амандмани директно одговарају на три од пет специфичних препорука из поглавља 23 преговарачке матрице.

Перспектива и ограничења

Институционалне реформе попут ове показују дугорочно дејство тек кроз вишегодишњу праксу. Паметно дефинисана правила могу бити мртво слово на папиру уколико политичка клима не подржава њихову доследну примјену. Кључни тест догодиће се при усвајању сложених реформских закона у сферама правосуђа и јавне управе, гдје интереси партнера у власти и опозиције повремено коинцидирају у спором темпу рада.

Медијска и академска јавност очекује да промјене покажу прве видљиве ефекте до краја 2025. године, поготово у смањењу броја закона усвојених путем хитне процедуре. Парламентарни надзорни одбор, задужен за праћење примјене Пословника, требало би поднијети прво полугодишње извјештај у децембру.