Почетна / Политика / Пет сценарија за европски пут Црне Горе
Политичка анализа

Пет сценарија за европски пут Црне Горе

Ана Ристовић, политички аналитичар 12 мин читања
Зграда Скупштине Црне Горе у Подгорици са заставама Европске уније и Црне Горе испред улаза
Скупштина Црне Горе, Подгорица. Фото: Parley архива

Европски пут Црне Горе траје већ преко петнаест година. Разговарамо о 33 преговарачка поглавља, привременом затварању три и провизорном преговарачком оквиру. Гдје смо данас и куда идемо — покушавамо да одговоримо кроз пет реалистичних сценарија.

Тренутно стање преговора

Черногория је земља-кандидат за чланство у ЕУ од 2010. године, а преговори су формално отворени 2012. До сада је привремено затворено три поглавља: Поглавље 25 (Наука и истраживање), Поглавље 26 (Образовање и култура) и Поглавље 30 (Спољни односи). Отворено је 28 поглавља.

Посљедњи напредак у области верховенства права (поглавља 23 и 24) остаје кључна мјера напредовања. Без задовољавајућих резултата у овим поглављима, провизорно затварање осталих поглавља практично је немогуће.

„Искуство показује да ниједна земља није постала чланица ЕУ без суштинских реформи правосудног система и борбе против корупције. Ово нису само формални услови — то је суштина транзиције."

— Из Извјештаја Европске комисије о напретку, 2025.

Пет могућих сценарија

Сценарио 1: Убрзани прогрес (оптимистичан)

Овај сценарио подразумијева да коалиција владајућих странака одржи политичку стабилност, да се обезбиједи консензус о кључним реформама и да се у периоду 2026–2028. затворе поглавља 23 и 24. У том случају, чланство је реалистично до 2030–2031. године.

Вјероватноћа: 20-25%. Захтијева изузетну политичку вољу и усклађеност унутрашњих и спољних фактора.

Сценарио 2: Умjerени напредак (највјероватнији)

Најреалистичнији сценарио претпоставља постепени напредак без политичких потреса. Преговарачки процес траје до 2030–2033, а чланство је достижно до 2035. Овај сценарио захтијева одржавање реформске агенде упркос политичким промjenama.

Вјероватноћа: 40-45%. Подразумијева стабилно, ако не и брзо, напредовање.

Сценарио 3: Стагнација уз мини-прогрес

Симулирали смо ситуацију у којој унутрашња политичка фрагментација успорава реформе на 5–7 поглавља у наредних пет година. У овом случају чланство се помijера за 2038–2040.

Вјероватноћа: 25-30%. Кореспондира са актуелним изазовима коалиционе владавине.

Сценарио 4: Замрзавање процеса

Политички преокрет, измjena externe политике или унутрашња политичка криза могу довести до замрзавања преговора. Историjски пресedан постоји — Сусједне земље су прошле кроз сличне периоде.

Вјероватноћа: 8-12%. Низак, али не занемарив ризик.

Сценарио 5: Промена геополитичке стратегије

Маргинални сценарио у коjем долази до суштинске промjене стратешке оријентације земље. Историjски контекст, чланство у НАТО-у и дубока интеграција са ЕУ тржиштем чине га мало вjероватним у хоризонту до 2035.

Вјероватноћа: 2-5%. Практично теоретски.

Кључни домаћи фактори

Независно од сценарија, постоjи неколико унутрашњих фактора коjи ће пресудно утицати на дjелотворност преговарачког процеса:

  • Независност правосуђа: Суштинска реформа правосуђа, не само формална, остаjе темељни услов.
  • Борба против корупције: Ефикасно гоњење корупциjе на свим нивоима, укључуjући висока мjеста.
  • Слобода медиjа: Обjективно стање медиjске слободе, не само индикатори на папиру.
  • 政трошкови реформи: Политичка воља да се плате трошкови реформи у реалном времену.

Закључак

Черногория улази у 2026. годину са умjерено позитивним, али неуравнотеженим биланцом евроинтегративних реформи. Кључно питаjне није да ли ће земља наставити ка чланству, већ коjим ће темпом то чинити.

Наша анализа показуjе да jе убрзани прогрес (Сценарио 2) наjреалистичниjи, али уjедно и наjзахтjевниjи у смислу политичких трошкова. Коалиционо управљаjне и евентуалне измjене y владаjућоj формациjи свакако ће бити тест издржљивости реформске агенде.

Теме: ЕУ интеграциjе Спољна политика Анализа Владавина права

Ана Ристовић

Политички аналитичар са 12 година искуства у области европских интеграциjа. Сарадник Центра за демократиjу и људска права (CEDEM) и редовни коментатор на политичким форумима у реgиону.

Сви чланци ауторке →