Нова методологија проширења ЕУ: Убрзање или нова бирократска препрека?

Европска комисија представила је у јуну 2025. нови „Оквир за оцјену реформских резултата" (Reform Performance Assessment Framework — RPAF), намијењен замјени дијела постојеће методологије скрининга у процесу проширења. Документ, дуго припреман у Главној управи за политику суседства и преговоре о проширењу, има за циљ прагматичније повезивање напретка у реформама са финансијским подстицајима.

Суштина промјена

RPAF уводи систем „мјерења резултата" умјесто формалних „мјерила отварања/затварања поглавља". У пракси, то значи да ЕК неће само бројати усвојене законе, него ће оцјењивати имплементацијске резултате — колико нови закони мијењају стварност у судству, управи или привредном амбијенту. Позитивни резултати отварају приступ додатним финансијским инструментима (pre-accession funds plus).

„Промјена парадигме је добродошла, али опасност је у томе да нова методологија постане нова кочница ако се критеријуми „резултата" дефинишу претјерано прецизно и технократски."

— Оливер Вархеји, бивши европски комесар за проширење

Позиција Crne Gore

За Crnu Goru, која је отворила свих 33 поглавља и привремено затворила три, нова методологија може бити позитивна: снажне имплементационе структуре у области е-управе и порезне администрације дају предност у новом систему процјене. Ризик лежи у сфери владавине права (поглавља 23 и 24), гдје имплементацијски резултати заостају за законодавним активностима.

Реакције у регији

Реакције балканских земаља су мијешане. Србија је поздравила нагласак на „резултатима" уз задрже у погледу нових квантитативних барем. Сјеверна Македонија, фрустрирана вишегодишњим kašnjenjem, оцјенила је документ као „корисан, али недовољан". Босна и Херцеговина, са највише структурних препрека, изразила је забринутост да нови систем може produbiti divergenciju у регији.