Одлив мозгова: Зашто млади стручњаци напуштају Crnu Goru и шта то значи за будућност

Истраживање које је Parley спровео у сарадњи са Институтом за социолошка и правна истраживања Crne Gore обухватило је 1.200 испитаника у доби 22–38 година, са завршеним факултетским образовањем или у финалној фази студија. Резултати указују на структурне проблеме дубље него у претходним периодима.

Кључни налаз: 63% разматра одлазак

Чак 63,2% испитаника изјавило је да „активно размишља" или „има конкретне планове" за трајну или привремену емиграцију у наредних пет година. Ово је осетно више него у претходном истраживању из 2021. (52%). Прво одредиште остаје ЕУ — доминирају Словенија, Хрватска, Аустрија и Хрватска.

Економски разлози остају примарни (64% наводи плату и животни стандард), али су у расту „системске" мотивације: нефункционалне институције (48%), непотизам и везанство (44%), лоши услови рада (39%).

„Млади у Crnoj Gori нису фундаментално мобилнији него у другим земљама. Они одлазе јер им систем шаље јасну поруку: вриједност твог образовања и рада мјери се другачије овдје него тамо."

— Тијана Марковић, аутор истраживања

Профил потенцијалног емигранта

Статистички, највишу вјероватноћу емиграције показују: дипломирани студенти ИТ-а, медицине и права; особе са постдипломским студијама завршеним у иностранству; млади из Подгорице и обалних градова са добрим владањем енглеским.

Препоруке за политику задржавања

Истраживање предлаже систем мјера у три правца: реформа јавног сектора ради меритократских напредовања, пореске олакшице за носиоце дефицитарних занимања, и системска сарадња универзитета са привредом кроз стипендије повезане са запошљавањем.