БДП Crne Gore: Раст у три узастопна квартала — шта покреће економску динамику?

Статистички завод Crne Gore (МОНСТАТ) потврдио је да је реални БДП у првом кварталу 2025. године порастао за 4,2% у односу на исти период прошле године. То је трећи узастопни квартал позитивног раста, чиме Crna Gora задржава позицију међу бржим растућим привредама на западном Балкану.

Иако апсолутна величина привреде остаје скромна — БДП у 2024. износио је приближно 7,3 млрд. еура — структура раста указује на продубљивање диверзификације извора приходе, смањујући хроничну зависност од туризма као јединог покретача.

Структура раста по секторима

Туризам и угоститељство (28% БДП-а). И поред тога што апсолутни број долазака у прва четири мјесеца 2025. биљежи раст свега 3,1% у поређењу са рекордном 2024. годином, приходи по туристу расту брже — за 8,7%. То указује на промјену структуре туристичке тражње у правцу гостију веће куповне моћи из тржишта ЕУ и Блиског истока.

Грађевинарство и некретнине. Сектор бележи раст вриједности производње за 11,3% услед интензивиране изградње туристичких објеката на приморју и наставка мегапројекта аутопута Бар–Бољаре. Истовремено, цијене некретнина у Подгорици расле су за 6,8% у годишњем нивоу, остављајући питања о дугорочној одрживости ове динамике.

Финансијске услуге и ИТ сектор. Двоцифрени раст прихода од 14,2% оствариле су финансијске услуге, дјелимично захваљујући повећању кредитне активности и улазу два нова регионална банкарска играча. ИТ сектор, иако мали по уделу у БДП-у (1,8%), биљежи раст запошљавања и приходе које далеко превазилазе просјечне за националну привреду.

„Три квартала раста значе нешто само ако поставимо питање структурне трансформације. Расти на грађевинском буму и туризму није исто као расти на знању и производности."

— Проф. Миомир Лукић, Економски факултет Подгорица

Страна директна улагања: Промјена у структури

У прва четири мјесеца 2025. страна директна улагања (СДУ) износила су 387 мил. еура, у поређењу са 302 мил. еура у истом периоду 2024. Раст од 28,1% је значајан, али ваља примијетити промјену у структури: удио улагања у некретнине пао је са 61% на 53%, а улагања у производне и услужне капацитете порасла су са 18% на 27%.

Ризици у другој половини 2025.

Кључни ризик остаје висок ниво спољног дуга и јавне потрошње. Јавни дуг Crne Gore стабилизовао се на 61,3% БДП-а, али сервисирање дуга кинеским кредиторима за аутопут Бар–Бољаре захтијева значајна буџетска издвајања у наредним годинама. Влада је прогласила циљ смањења дуга испод 60% до краја 2026., али буџетска прогноза за другу половину 2025. то ставља под озбиљан знак питања.

Глобалне неизвјесности — могуће успоравање раста у еврозони, геополитичке тензије и цикличне колебање цијена енергената — додатно оптерећују прогнозе за период јесен/зима 2025. Crna Gora, као мала отворена привреда у потпуној еуризацији, нема инструменте монетарне политике за апсорпцију екстерних шокова.

Перспектива: Одрживост раста

Анализе Мeђународног монетарног фонда и Свјетске банке указују да ће Crna Gora у цјелини 2025. забиљежити реалан раст БДП-а у распону 4,0%–4,6%, под условом умјерено повољне глобалне конјунктуре. Средишња вриједност прогнозе (4,3%) позиционирала би Crnu Goru на друго мјесто по стопи раста међу земљама западног Балкана, иза Северне Македоније.