Дигитална агенда Западног Балкана: Гдје је Crna Gora на мапи трансформације?

Европска комисија је у оквиру Дигиталне агенде за Западни Балкан (ДАЗБ) у 2024. публиковала свеобухватни индекс дигиталне трансформације за шест земаља кандидата и потенцијалних кандидата. Crna Gora се у сводном рангирању позиционира на трећем мјесту — иза Северне Македоније и Србије, испред Босне и Херцеговине, Косова и Алباније.

Е-управа: Лидерска позиција у регији

У подиндексу е-управе, Crna Gora биљежи вриједност 62,4/100 — највишу у регији. Порталу е-Влада (euprava.me) кориснички рачуни отворени за 38% пунољетних грађана (2025.), а 74% административних услуга доступно је у потпуности онлајн. Ово је посебно значајно имајући у виду да је ЕК у Извјештају о напретку за 2024. препознала е-управу као стратешку предност у преговарачком процесу.

Дигитално образовање: Неједнакости остају

Упркос вишегодишњим улагањима у ИТ инфраструктуру школа, дигитална писменост ученика варира по регијама. Индекс дигиталне компетентности Crne Gore износи 43/100 у поређењу са EU просјеком 54/100. Највећи јаз постоји у примјени вјештина, а не у приступу уређајима.

„Имати рачунаре у учионицама није дигитализација — то је опрема. Дигитализација почиње кад наставници знају шта са тим рачунарима да раде и зашто."

— Др Весна Ловрен, Факултет информационих технологија

Вјештачка интелигенција: Регулаторни вакуум

Crna Gora нема донесен засебни законодавни оквир за регулацију вјештачке интелигенције. Пројекат Закона о ВИ-у предвиђен је за усвајање до краја 2025. и базиран је на EU AI Act шаблону. У пракси, неколико јавних институција већ примјењује AI алате — претежно за обраду великих скупова података у порезним и царинским системима — без одговарајућег правног оквира.

Препоруке за наредни период

Анализа идентификује три кључна приоритета: доношење AI стратегије са мјерљивим циљевима до краја 2025., увођење обавезног предмета „Дигиталне вјештине" у основне и средње школе, и успостављање националног центра за сајбер безбједност по CSIRT стандардима.